文/北欧时报罗宾·贝尔格莱德Piše:Robin,Nordic Chinese Times,Beograd

飞机缓缓下降。

透过舷窗，我看见两条大河在阳光下静静流淌，一座绿意盎然的河心岛横卧在河中央，仿佛一艘停泊在多瑙河上的绿色方舟。

这是我第一次来到贝尔格莱德。

一个曾经出现在战争新闻中的城市，一个经历过轰炸与重建的城市，一个巴尔干半岛上充满传奇色彩的首都。

从机场前往老城区的路上，我却意外地产生了一种熟悉感。

仿佛不是到了欧洲，而是回到了中国。

沿途接连出现许多中文招牌：

半亩方塘、中医馆、四轮定位、年审、居留卡办理、四合院、华润超市、好运来商场、吉采五金工具城、七号会所KTV……

这些熟悉的汉字不断映入眼帘。

那一刻，我甚至怀疑自己是不是坐错了飞机。

从斯德哥尔摩飞到了南宁。

汽车继续前行。

让我有些意外的是，从机场进入市区似乎并没有经过真正意义上的高速公路。

道路让我想起许多年前

南宁吴圩机场通往市区的那条二级公路。

路边房屋普遍不高。

没有摩天大楼。

没有令人震撼的天际线。

更多的是两三层的小楼和普通居民住宅。

朴实而真实。

街边停放着大量二手车。

菲亚特、欧宝、小奥拓等老款车型随处可见。

与中国形成鲜明对比的是，几乎看不到新能源汽车。

时间仿佛在这里放慢了脚步。

道路两旁的杂草长得十分茂盛。

似乎很少有人刻意修剪。

尤其是狗尾巴草，一片接着一片。

迎着微风轻轻摇摆。

我甚至忍不住开玩笑地想：

狗尾巴草会不会是塞尔维亚的“国草”？

有趣的是，虽然杂草很多，但垃圾桶也很多。

街道并不脏乱。

可以看出当地人十分重视环境卫生。

公交车继续向前。

几乎每隔五百米左右就有一个站点。

最让我惊讶的是：

贝尔格莱德的公交车居然免费。

对于一个长期生活在北欧的人来说，这实在有些不可思议。

车上的乘客十分安静。

没有喧闹，没有拥挤。

一切都显得从容而平和。

随着车辆逐渐进入市中心，建筑开始变得精致起来。

道路两旁高大的树木越来越多。

公园也更加漂亮。

欧洲老城特有的魅力开始慢慢展现出来。

另一个让我印象深刻的现象是：

街头经常可以看到年轻母亲推着婴儿车散步。

孩子们在公园里玩耍。

老人坐在长椅上晒太阳。

人们的生活节奏似乎并不匆忙。

更多的是一种宁静与从容。

走遍世界许多国家之后，我竟然在这里重新感受到一种久违的人间烟火气。

一个社会主义国家。

一辆免费的公交车。

一片迎风摇曳的狗尾巴草。

以及街头那些熟悉的中文招牌。

这便是我对贝尔格莱德的第一印象。

平凡而真实。

简单却令人难忘。

而属于多瑙河的故事，才刚刚开始。

Prvi susret sa Beogradom

Avion se polako spuštao.

Kroz prozor sam posmatrao dve velike reke koje se mirno ulivaju jedna u drugu pod letnjim suncem.Usred vode pružalo se zeleno ostrvo,poput broda usidrenog na Dunavu.

Bio je to moj prvi dolazak u Beograd.

Grad koji je nekada punio naslovnice ratnih vesti.Grad koji je prošao kroz bombardovanje i obnovu.Glavni grad Balkana sa bogatom i složenom istorijom.

Međutim,na putu od aerodroma prema starom gradskom jezgru,iznenada sam osetio nešto poznato.

Kao da nisam stigao u Evropu,većse vratio u Kinu.

Pored puta su se nizali kineski natpisi:

„Pola mu zemlje i ribnjak“,kineska ambulanta tradicionalne medicine,servis za geometriju točkova,tehnički pregled vozila,izdavanje boravišnih dozvola,„Siheyuan“,kineski supermarketi,tržni centri i prodavnice alata.

Poznata kineska slova pojavljivala su se jedno za drugim.

Na trenutak sam sečak zapitao da li sam pogrešio avion.

Kao da sam iz Stokholma sleteo direktno u Nanning.

Put se nastavljao.

Iznenadilo me ješto od aerodroma do centra grada gotovo da nema autoputa u onom smislu na koji smo navikli.

Put me je podsetio na stare prilazne puteve kineskih gradova.

Zgrade uz put uglavnom nisu visoke.

Nema nebodera.

Nema spektakularnih panorama.

Preovlađuju porodične kuće i manje stambene zgrade.

Jednostavno i iskreno.

Pored puteva parkirano je mnogo polovnih automobila.

Fiat,Opel i brojni stariji modeli i dalje su veoma prisutni.

Za razliku od Kine,električna vozila su retkost.

Čini se kao da vreme ovde teče sporije.

Pored puta raste mnogo samonikle trave.

Naročito je upadljiva lisičji repak–trava koja se talasa na vetru u velikim površinama.

Ušali sam pomislio:

Možda je upravo ona nacionalna trava Srbije.

Ipak,iako ima mnogo rastinja,grad deluje uredno.

Kante za otpatke mogu se videti na svakom koraku.

Ljudi očigledno vode računa oživotnoj sredini.

Autobus nastavlja svoj put.

Stanice se smenjuju na svakih nekoliko stotina metara.

A onošto me je najviše iznenadilo jestečinjenica da je gradski prevoz u Beogradu besplatan.

Za nekoga ko godinamaživi u nordijskim zemljama,to zvuči gotovo neverovatno.

Putnici su tihi.

Nema gužve.

Nema nervoze.

Sve deluje opušteno i mirno.

Kako smo se približavali centru,grad je postajao sve lepši.

Drvoredi su bili sve gušći.

Parkovi sve uređeniji.

Polako se otkrivaošarm starog evropskog grada.

Poseban utisak ostavile su mlade porodice.

Na ulicama sečesto mogu videti majke koješetaju sa decom u kolicima.

Deca se igraju u parkovima.

Stariji ljudi sede na klupama i uživaju na suncu.

Život ovde izgleda sporije,smirenije i prirodnije.

Posle mnogih putovanjaširom sveta,upravo sam u Beogradu ponovo pronašao osećaj svakodnevnogživota koji se ne može opisati brojkama i statistikama.

Jedna socijalistička zemlja.

Jedan besplatan autobus.

Polje trave koje pleše na vetru.

I kineski natpisi koji podsećaju na dom.

To je moj prvi utisak o Beogradu.

Jednostavan.

Stvaran.

I nezaboravan.

A priča o Dunavu tek počinje.

Foto:Robin/Nordic Chinese Times(北欧时报)2026年6月2日于塞尔维亚贝尔格莱德2.jun2026,Beograd,Srbija

还有一件事，让人充满期待。

那就是正在建设中的匈塞铁路。

几天前，我刚刚离开布达佩斯。

如今站在多瑙河另一端的贝尔格莱德，再次感受到这条铁路所承载的意义。

它不仅是一条连接两座首都的交通线，更是一条连接中欧友谊与合作的纽带。

曾经，从布达佩斯到贝尔格莱德，需要漫长的旅途。

未来，当高铁全线贯通之后，人们或许只需几个小时，便能穿越两国之间的边界与历史。

对于经常往返于北欧、中欧和中国之间的我来说，这不仅是一条铁路，更像是一条新时代的丝绸之路。

我期待着有一天，能够从布达佩斯登上高速列车，沿着多瑙河一路南下，轻松抵达贝尔格莱德。

当列车飞驰而过巴尔干平原的时候，也许人们会更加深刻地感受到：

连接世界的，从来不仅仅是钢轨。

还有友谊、合作与共同发展的梦想。

我衷心期盼——

匈塞高铁早日全线贯通。

Srpski dodatak

Postoji jošjedna stvar kojoj se iskreno radujem.

To je brza pruga između Mađarske i Srbije.

Pre samo nekoliko dana napustio sam Budimpeštu.

Danas stojim u Beogradu,na drugoj obali Dunava,i ponovo razmišljam o značaju oveželezničke veze.

To nije samo saobraćajni projekat koji povezuje dva glavna grada.

To je most prijateljstva,saradnje i zajedničkog razvoja između naroda.

Nekada je putovanje između Budimpešte i Beograda trajalo dugo.

U budućnosti,kada pruga bude u potpunosti završena,putniciće za svega nekoliko sati prelaziti granice koje su vekovima razdvajale regione.

Za mene,kojičesto putujem između severne Evrope,srednje Evrope i Kine,ova pruga predstavlja mnogo više odželeznice.

Ona podseća na savremeni Put svile.

Radujem se danu kadaću moći da uđem u voz u Budimpešti,putujem dužDunava i udobno stignem u Beograd velikom brzinom.

Dok voz bude prolazio preko panonskih ravnica i balkanskih pejzaža,ljudiće možda jošjasnije razumeti jednu istinu:

Svet ne povezuju samošine.

Povezuju ga prijateljstvo,saradnja i zajednički snovi.

Iskreno se nadam daće brza pruga Budimpešta–Beograd uskoro biti u potpunosti završena i otvorena za saobraćaj.